 |
| Igra |
Vreme do dolaska konobarice sam proveo čitajući o rasprostranjenosti HIVa u Africi. U Zambiji više od 15% stanovništva nosi virus HIVa. U Lusaki 65% prostitutki je HIV pozitivno.
Sastanak sa Fredom je počeo sa zakašnjenjem, ili bar ja tako mislim. Fred je maksimalno iskoristio dobrobiti interneta. Počeo je da gaji suncokret, pravi ulje i prodaje ga na veliko. Preko interneta pohađa jedan univerzitet u Južnoj Africi. Pravi je menadžer, preko svog blackberrya je stalno online. Uz njegova poznanstva lako ću uspeti da intervjuišem stanovnike Mače, uostalom zbog toga sam i došao ovde. Pokušavam i ja da koristim dobrobiti ruralnog interneta. Ipak je previše spor. Ili spor za ono na šta sam navikao, ni dial up mi nije bio spor pre deset godina. Ovde stotine ljudi deli jednu satelitsku vezu koji plaćaju nekoliko hiljada dolara mesečno. Ista takva veza košta sto puta manje na zapadu.
U IT sobi pravimo plan rada. Nekoliko linkova ne funkcioniše kako valja. Pretpostavljaju da su u pitanju smetnje. Način pristupa problemu ljudi iz Mače je veoma drugačiji od onoga koji ljudi sa univerziteta, poput mene, imaju. Ovde se ne razmišlja po algoritmima. Ovde se nešto radi zato što je neko drugi to prethodno uradio. Ipak, guram svoju ideju, penjemo se na vodotoranj i menjamo frekvencije na kojima rade linkovi. Sa vodotornja gledam na veliki bazen mutne vode. Lokalci koriste tu vodu u domaćinstvu, pa i za piće kad je neophodno. Ja pijem vodu iz novosagrađenog vodovoda. Kažu da nije loša, ali stranci redovno dobiju proliv od nje. Ja se osećam kao domaći.
Sastanak sa Fredom je počeo sa zakašnjenjem, ili bar ja tako mislim. Fred je maksimalno iskoristio dobrobiti interneta. Počeo je da gaji suncokret, pravi ulje i prodaje ga na veliko. Preko interneta pohađa jedan univerzitet u Južnoj Africi. Pravi je menadžer, preko svog blackberrya je stalno online. Uz njegova poznanstva lako ću uspeti da intervjuišem stanovnike Mače, uostalom zbog toga sam i došao ovde. Pokušavam i ja da koristim dobrobiti ruralnog interneta. Ipak je previše spor. Ili spor za ono na šta sam navikao, ni dial up mi nije bio spor pre deset godina. Ovde stotine ljudi deli jednu satelitsku vezu koji plaćaju nekoliko hiljada dolara mesečno. Ista takva veza košta sto puta manje na zapadu.
U IT sobi pravimo plan rada. Nekoliko linkova ne funkcioniše kako valja. Pretpostavljaju da su u pitanju smetnje. Način pristupa problemu ljudi iz Mače je veoma drugačiji od onoga koji ljudi sa univerziteta, poput mene, imaju. Ovde se ne razmišlja po algoritmima. Ovde se nešto radi zato što je neko drugi to prethodno uradio. Ipak, guram svoju ideju, penjemo se na vodotoranj i menjamo frekvencije na kojima rade linkovi. Sa vodotornja gledam na veliki bazen mutne vode. Lokalci koriste tu vodu u domaćinstvu, pa i za piće kad je neophodno. Ja pijem vodu iz novosagrađenog vodovoda. Kažu da nije loša, ali stranci redovno dobiju proliv od nje. Ja se osećam kao domaći.
 |
| Centar sela |
Za ručak jedem hamburger na Zambijski način. Zaključujem da Afrikanci baš vole kečap. U restoran bi trebalo da dođe Kennedy. Zadužen je za smeštaj stranaca, a i za moj bicikl. Nema ga te odlučujem da mu krenem u susret. Nerviram se zato što kasni. U dva i petnaest dobijam najveći krš od bicikla na svetu. Izgleda kao rog ili pony izvučen iz čungalunga žvaki za vreme bratstva i jedinstva. Po prestanku rada kočnica, nesrećni bicikl je doniran Zambijcima. Sada je ponovo pod jugoslovenskim dupetom. Vozim se po prašini i nadam se da me Fred još uvek čeka. Ne čeka me. Nije još stigao. Nalazimo se u tri sata. Fred mi objašnjava kako u bolnici posle ručka imaju crkvenu službu, te nema potrebe da žurimo. Pitam se kako je moguće da toliko vole boga kad je ljubav tako očigledno neuzvraćena?
U bolnici konačno uspevam da intervjuišem osoblje. Iznenađujuće su otvoreni. Još više me iznenađuje napredna upotreba interneta. Ovi ljudi koji žive u jednom od najzabačenijih mesta na planeti koriste Facebook, Skype, imaju svoje blogove, slušaju podcaste. Znam da su u mnogome jedinstveni u Africi. U Mači je i dečko iz Zimbabvea. Došao je na trening. Veoma je zainteresovan za to što ja radim i poziva me da dođem u Zimbabve. Za sada samo mogu da obećam da ćemo ostati u kontaktu.
Za večerom upoznajem Amerikanca i Novozelanđanina. Ovom drugom su kad je bio u Hrvatskoj na prevaru naplatili vizu za Srbiju. Dolaze i azijatkinje s Yale-a i holandski backpackeri. Za posledicu bivam prebačen u drugu sobu, smrdljiviju i znatno bučniju. Tipičan epilog dolazaka Evropljana u Afriku. Slušam brzu muziku i ne uspevam da zaspim. Stomak se buni.
U bolnici konačno uspevam da intervjuišem osoblje. Iznenađujuće su otvoreni. Još više me iznenađuje napredna upotreba interneta. Ovi ljudi koji žive u jednom od najzabačenijih mesta na planeti koriste Facebook, Skype, imaju svoje blogove, slušaju podcaste. Znam da su u mnogome jedinstveni u Africi. U Mači je i dečko iz Zimbabvea. Došao je na trening. Veoma je zainteresovan za to što ja radim i poziva me da dođem u Zimbabve. Za sada samo mogu da obećam da ćemo ostati u kontaktu.
 |
| Ispred bolnice |
No comments:
Post a Comment