Thursday, August 26, 2010

Dan šesti: Viktorijini vodopadi

Umesto taksija uvaljujem se u kombi koji razvozi ljude sa viškom para i manjkom adrenalina po kojekakvim bungee-ima, splavarenjima, vožnjama helikopterom. Pričamo o bivšoj Jugoslaviji, veličamo Tita. Umesto za $10, dolazim do vodopada za $2, hvala nesvrstani brate!
Mosi-oa-tunya
Pred ulazom u nacionalni park “Mosi-oa-tunya”, iliti “dim-koji -grmi” je gomila preprodavaca svega i svačega. Najuporniji su oni iz Zimbabvea koji podaju svoje bezvredne, inflacijom pojedene pare. Novčanica od 100 biliona me podeća na detinjstvo. Ulaz u park je $20 za strance i $2 za domaće. Vodopadi se najbolje vide iz helikoptera ali je tada ulaz $130. Ipak, zadovoljan sam i ovime što se vidi sa zemlje.
Most nad rekom Zambezi
Viktorijini vodopadi su jedni od najvećih na svetu. Reka Zambezi se u svojoj ogromnoj širini od skoro dva kilometra obrušava sa visine od preko sto metara. Ime “dim-koji -grmi” potpuno opisuje vodopade. Zahvaljujem Viktoru na kabanici koju mi je ostavio pre nego što je krenuo. Šetnja pored vodopada podseća na šetnju po letnjem nevremenu. Voda se odbija od stena i prska svuda stvarajući podlogu za ogromne duge. Stojim na klizavom mostiću i prvi put vidim dugu od svih 360 stepeni, svuda oko mene!
Duge
Obilazim sve što se u ovom parku obići može: brzake nizvodno od vodopada, veliki most s koga gomila ljudi čeka da se obruši uljuljkana u sigurnost bungee trake, stazu koju čuvaju babuni. Prolazim pored vodopada još jedan put i sad puštam da me okupa.
U suton
Mazhandu Family bus je spreman za pokret. Spavam do Lusake. Tri je ujutro i na stanici je haos. Neko iz obezbeđenja me poziva da se ogrejem oko peći na ugalj koja stoji pored rampe. Rampa služi za nasumično zaustavljanje vozila i svađu sa šoferima. Radnici na rampi me savetuju da ne napuštam stanicu dok se ne razdani, kriminal u Lusaki je ozbiljna stvar. Čuvari su raspoloženi za priču. Niko od njih nije video vodopade iako žive u Zambiji. “Lako je vama”, kaže jedan od njih, “vama neko plati kartu na internetu, eto tako moj rođak koji živi u Belgiji -  uvek mu firma preko interneta plati put.”
Majmunisanje

No comments:

Post a Comment